Likvidacija društva s ograničenom odgovornošću u Srbiji
Kada je reč o prestanku privrednog društva u Srbiji, postoji nekoliko mogućnosti. Društvo prestaje brisanjem iz registra privrednih subjekata na osnovu: sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije, sprovedenog stečajnog postupka ili statusnih promena koje dovode do prestanka društva. Međutim, u ovom članku fokusiraćemo se na postupak likvidacije (tzv. “dobrovoljna likvidacija”) društva sa ograničenom odgovornošću, s obzirom na to da je d.o.o. najzastupljeniji oblik privrednog društva u Srbiji.
Likvidacija društva može se sprovesti samo ako društvo ima dovoljno imovine za namirenje svih svojih obaveza. Ukoliko imovina društva nije dovoljna za namirenje svih obaveza, umesto likvidacije, dostupne su druge opcije, kao što su stečaj ili reorganizacija u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak.
Postupak likvidacije društva sa ograničenom odgovornošću pokreće se odlukom skupštine društva. Važno je napomenuti da se ovakva odluka donosi dvotrećinskom većinom ukupnog broja glasova u društvu. Likvidacija društva počinje danom registracije odluke o likvidaciji i objavljivanjem oglasa o pokretanju likvidacije, u skladu sa Zakonom o registraciji. Svrha objavljivanja oglasa o pokretanju likvidacije jeste da se potencijalni poverioci informišu o postupku likvidacije, kako bi mogli prijaviti svoja potraživanja i zaštititi svoja prava.
Pokretanje likvidacije ne sprečava određivanje i sprovođenje izvršenja protiv društva u likvidaciji, niti vođenje drugih postupaka koji se vode protiv ili u korist društva u likvidaciji. Takođe, pokretanje likvidacije nema uticaja na već podnet predlog za pokretanje stečaja, podnet u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj. Poverioci društva u likvidaciji mogu podneti predlog za pokretanje stečaja i tokom trajanja likvidacije, iz razloga propisanih zakonom kojim se uređuje stečajni postupak.
Tokom trajanja likvidacije, ne vrši se isplata učešća u dobiti, niti se imovina društva raspodeljuje članovima društva pre namirenja svih potraživanja poverilaca.
U odluci o pokretanju likvidacije, društvo je dužno da imenuje likvidacionog upravnika, odnosno više njih, ako je potrebno. Podaci o likvidacionom upravniku registruju se u skladu sa Zakonom o registraciji. Likvidacioni upravnik zastupa društvo u likvidaciji i odgovoran je za zakonitost poslovanja društva. Likvidacioni upravnik može preduzimati sledeće aktivnosti: preduzimati radnje na okončanju poslova započetih pre početka likvidacije, sprovoditi aktivnosti potrebne za likvidaciju društva, kao što su prodaja imovine, isplata poverilaca i naplata potraživanja, vršiti druge poslove neophodne za sprovođenje postupka likvidacije.
Obaveštenje o pokretanju likvidacije mora biti objavljeno u trajanju od 90 dana na internet stranici registra privrednih subjekata i, pored ostalog, sadržati poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja, adresu sedišta društva na koju poverioci mogu dostaviti prijave potraživanja, kao i upozorenje da će potraživanja poverilaca biti prekludirana ukoliko ih ne prijave najkasnije u roku od 30 dana od dana isteka perioda trajanja objavljenog obaveštenja. Pored objavljivanja obaveštenja, likvidacioni upravnik je dužan da poznatim poveriocima uputi i pisano obaveštenje o pokretanju likvidacije.
Društvo je dužno da sve prispele prijave potraživanja evidentira u listu prijavljenih potraživanja i da sastavi listu priznatih i osporenih potraživanja. Društvo može, u roku od 30 dana od dana prijema prijave potraživanja, osporiti potraživanje poverioca, u kom slučaju je obavezno da o tome u istom roku obavesti poverioca, uz obrazloženje razloga osporavanja potraživanja. Međutim, važno je napomenuti da društvo ne može osporavati potraživanja poverilaca čija su potraživanja utvrđena izvršnom ispravom.
Ako poverilac čije je potraživanje osporeno ne pokrene postupak pred nadležnim sudom u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja o osporavanju potraživanja, to potraživanje se smatra prekludiranim. Takođe, poverilac je dužan da u istom roku pisanim putem obavesti društvo o pokretanju odgovarajućeg postupka. Međutim, ukoliko je poverilac već pokrenuo postupak protiv društva u vezi sa tim potraživanjem pred nadležnim sudom pre nego što je primio obaveštenje o osporavanju potraživanja, nije dužan da pokreće novi postupak. Potraživanja nastala nakon pokretanja likvidacije ne podnose se na prijavu i moraju biti namirena pre okončanja likvidacije.
Likvidacioni upravnik sastavlja početni likvidacioni bilans kao vanredni finansijski izveštaj u skladu sa propisima kojima se uređuju računovodstvo i revizija, u roku od 30 dana od dana početka likvidacije, i u istom roku ga podnosi skupštini na usvajanje.
Skupština je dužna da donese odluku o usvajanju početnog likvidacionog bilansa najkasnije u roku od 30 dana od dana kada joj je podnet na usvajanje.
Likvidacioni upravnik sastavlja i početni likvidacioni izveštaj, koji sadrži: listu prijavljenih potraživanja, listu priznatih potraživanja, listu osporenih potraživanja sa obrazloženjem razloga osporavanja, podatak o tome da li je imovina društva dovoljna za namirenje svih obaveza društva, uključujući i osporena potraživanja,neophodne radnje za sprovođenje likvidacije, vreme predviđeno za završetak likvidacije, druge činjenice od značaja za sprovođenje likvidacije.
Likvidacioni upravnik sastavlja početni likvidacioni izveštaj najranije 90 dana, a najkasnije 150 dana od dana početka likvidacije i u istom roku ga podnosi skupštini na usvajanje.
Tokom trajanja likvidacije, likvidacioni upravnik podnosi godišnje likvidacione izveštaje o svojim radnjama, sa obrazloženjem razloga zbog kojih se likvidacija nastavlja, a nije završena, skupštini društva na usvajanje, najkasnije u roku od šest meseci po isteku svake poslovne godine. Godišnji likvidacioni izveštaji registruju se u roku od 15 dana od dana usvajanja.
Tokom trajanja likvidacije, društvo može odlukom skupštine obustaviti likvidaciju i nastaviti sa poslovanjem.
Ako se na osnovu početnog likvidacionog bilansa ili početnog likvidacionog izveštaja utvrdi da imovina društva nije dovoljna za namirenje svih potraživanja poverilaca (prezaduženost), likvidacioni upravnik je dužan da nadležnom sudu podnese predlog za pokretanje stečaja u roku od 15 dana od dana sačinjavanja početnog likvidacionog bilansa, odnosno početnog likvidacionog izveštaja.
Nakon namirenja poverilaca, likvidacioni upravnik sačinjava: završni likvidacioni bilans, izveštaj o sprovedenoj likvidaciji, pisanu izjavu da je uputio obaveštenje svim poznatim poveriocima, pisanu izjavu da su sve obaveze društva po osnovu prijavljenih potraživanja, potraživanja utvrđenih izvršnom ispravom, kao i potraživanja u vezi sa kojima je pokrenut sudski postupak pre početka likvidacije, u potpunosti izmirene i da se protiv društva ne vode drugi postupci, i predlog odluke o raspodeli likvidacionog ostatka društva.
Imovina društva u likvidaciji koja preostane nakon izmirenja svih obaveza društva (likvidacioni ostatak) raspodeljuje se članovima društva u skladu sa odlukom o raspodeli likvidacionog ostatka društva.
Ako osnivačkim aktom ili jednoglasnom odlukom skupštine nije drugačije određeno, raspodela likvidacionog ostatka društva sa ograničenom odgovornošću vrši se srazmerno udelima članova društva. To znači da se likvidacioni ostatak raspodeljuje članovima društva u skladu sa njihovim procentualnim učešćem u kapitalu društva.
U slučaju spora između članova društva u vezi sa raspodelom likvidacionog ostatka, likvidacioni upravnik odlaže tu raspodelu do pravnosnažnog okončanja spora.
Likvidacija se okončava donošenjem odluke o okončanju likvidacije. Nakon završetka likvidacije, društvo se briše iz registra privrednih subjekata u skladu sa Zakonom o registraciji.
Za određene dokumente propisano je da, ukoliko skupština društva ne donese odluku o njihovom usvajanju u roku od 60 dana od dana kada ih je likvidacioni upravnik podneo na usvajanje, tu odluku može zameniti pisana izjava likvidacionog upravnika o neusvajanju tih dokumenata.
Knjigovodstvene evidencije i dokumentacija društva koje je brisano usled okončanja likvidacije čuvaju se na način koji omogućava njihovu dostupnost na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa propisima kojima se uređuje arhivska građa. Takođe, ime i adresa lica koje mora imati prebivalište, odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije, kome su poslovne knjige i dokumentacija povereni na čuvanje, registruju se u skladu sa zakonom o registraciji. Zainteresovana lica imaju pravo na uvid u poslovne knjige i dokumentaciju brisanog društva o svom trošku.
Sveukupno, postupak može biti složen i dugotrajan, a zahteva pripremu i registraciju brojnih dokumenata. Međutim, primenom sistematičnog pristupa i blagovremenim i tačnim utvrđivanjem imovine društva, poverilaca i potencijalnih rizika od samog početka, moguće je uspešno sprovesti postupak i dovesti ga do sigurnog i povoljnog okončanja.
Objavljeno: 19. Februara 2024
Autor: Kristijan Karan, Advokat
