Lažno sedište privrednog društva i zaštita vlasnika prostora: tužba za brisanje registrovane adrese sedišta privrednog društva
Šta učiniti ako neko bez dozvole registruje sedište firme na Vašoj adresi? Kome se obratiti i koja su Vaša prava?
Kao jednu od značajnijih novina, poslednje izmene Zakona o privrednim društvima omogućile su zainteresovanom licu da tužbom nadležnom sudu zahteva brisanje registrovane adrese sedišta privrednog društva. U ovom tekstu bavićemo se nizom pitanja u vezi sa predmetnom tužbom, poput pitanja:
- pojma i značaja tužbe za brisanje registrovane adrese sedišta,
- stvarne i mesne nadležnosti suda za odlučivanje po tužbi,
- formulacije tužbenog predloga,
- posledica usvajanja tužbenog zahteva, te eventualnog nepostupanja tuženog po pravnosnažnoj presudi i dr.
- I. Pojam i značaj tužbe za brisanje registrovane adrese sedišta društva
Shodno važećoj pravnoj regulativi, zainteresovano lice može tužbom nadležnom sudu da zahteva brisanje registrovane adrese sedišta društva, ako lice koje ima pravo svojine nije dozvolilo upotrebu prostora na kojem je adresa sedišta za vršenje upravljanja poslovanjem društva.
Ova tužba namenjena je vlasnicima prostora na čijoj adresi je prijavljeno sedište privrednog društva bez njihove saglasnosti, bilo da ta saglasnost društvu nije data uopšte ili je data po osnovu koji je naknadno prestao (npr. prestanak ugovora o zakupu).
Značaj ove novine Zakona o privrednim društvima posebno dolazi do izražaja imajući u vidu da se prilikom registracije osnivanja društva ili promene adrese sedišta, u Agenciji za privredne registre ne zahteva dostavljanje dokaza o pravnom osnovu korišćenja prostora. Takva praksa nužno je dovela do registracija tzv. „lažnih” sedišta, pa time i do neprijatnosti koje su izazivali dolasci poverilaca i svih drugih lica koja su na tako registrovanim adresama želela da realizuju svoja prava prema društvu, ali i dolasci javnih izvršitelja s namerom popisa i procene imovine privrednog društva kao izvršnog dužnika.
Štaviše, u praksi je dolazilo i do apsurdnih situacija, tako što je veliki broj društava svoje sedište registrovao na adresi Poreske uprave.
- II. Nadležnost suda i hitnost postupka
Imajući u vidu da spor povodom tužbe za brisanje registrovane adrese sedišta proizlazi iz primene Zakona o privrednim društvima, za postupanje u njemu, stvarno nadležan je privredni sud. U eventualnom žalbenom postupku, stvarno nadležan je Privredni apelacioni sud. Mesna nadležnost suda opredeljena je mestom sedišta tuženog, prema izveštaju Agencije za privredne registre. Ovakva regulativa u praksi može izazvati probleme na polju dostavljanja predmetne tužbe tuženom. Naime, dostavljanje pravnim licima primarno se vrši predajom pismena u prostorijama pravnog lica. Ukoliko je društvo zaista registrovalo neistinitu adresu sedišta, po logici stvari, tužba na ovaj način ne bi mogla da mu bude dostavljena. Stoga bi se moglo pristupiti dostavljanju tužbe zastupniku pravnog lica na adresu iz javnog registra, odnosno na adresu njegovog prebivališta, pa ukoliko nijedan od opisanih načina dostave ne urodi plodom, kao jedina preostala mogućnost javlja se isticanje tužbe na oglasnoj tabli suda.
Prethodno navedeno može dovesti do dužeg trajanja sudskog postupka, uprkos tome što su postupci u sporovima za brisanje registrovane adrese sedišta - hitni postupci!
- III. Tužbeni predlog i postupak po tužbi
Po svojoj prirodi, ova tužba spada u red preobražajnih tužbi. U njoj, tužilac ističe predlog da se nalaže brisanje registrovane adrese tuženog društva, čime se suštinski zahteva da tuženi istu promeni.
Na zahtev lica koje je podnelo tužbu, registruje se zabeležba spora u skladu sa zakonom o registraciji.
Presudu kojom se nalaže brisanje registrovane adrese sedišta društva sud po pravnosnažnosti dostavlja registru privrednih subjekata radi registracije.
- IV. Prinudna likvidacija
Ukoliko društvo u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude kojom se nalaže brisanje registrovane adrese sedišta ne registruje novu adresu sedišta, registar privrednih subjekata po službenoj dužnosti pokreće postupak prinudne likvidacije tog društva.
Ovaj razlog za prinudnu likvidaciju nije moguće otkloniti.
- V. Preduzetnik kao tuženi
Tužba kojom se zahteva brisanje registrovane adrese sedišta, iz istih razloga, može se podneti i protiv preduzetnika. Postupak po tužbi, takođe je hitan.
Na zahtev lica koje je podnelo tužbu za brisanje registrovane adrese sedišta registruje se zabeležba spora u skladu sa zakonom o registraciji, a presudu kojom se nalaže brisanje sud po pravnosnažnosti dostavlja registru privrednih subjekata radi registracije.
Ukoliko preduzetnik u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude ne registruje novu adresu sedišta, on po sili zakona prestaje sa obavljanjem poslovne delatnosti. U ovom slučaju, registrator koji vodi registar privrednih subjekata na internet stranici tog registra objavljuje obaveštenje o preduzetniku kod koga su se stekli razlozi za brisanje iz registra sa pozivom da u roku od 90 dana od dana objavljivanja obaveštenja otkloni razlog za brisanje iz registra. Ako preduzetnik u ovom roku ne otkloni razlog za brisanje, registrator će u daljem roku od 30 dana, po službenoj dužnosti, doneti rešenje o brisanju preduzetnika iz registra.
Objavljeno dana 27. Februara 2025
Autor: Jovica Hloda, diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom
