Pronevera u obavljanju privredne delatnosti
S obzirom na to da se naša advokatska kancelarija u poslednje vreme sve češće susreće sa predmetima iz oblasti privrednog kriminala – kako u ulozi savetnika i zastupnika domaćih i inostranih privrednih subjekata oštećenih prevarnim radnjama u Republici Srbiji, tako i u svojstvu branilaca okrivljenih protiv kojih su pokrenuti krivični postupci zbog postojanja sumnje da su izvršili krivična dela protiv privrede – odlučili smo da započnemo sa serijalom stručnih članaka posvećenih krivičnim delima protiv privrede.
Tema prvog članka u našem serijalu će biti praktični aspekti krivičnog dela pronevere u obavljanju privredne delatnosti, dok ćemo u narednim člancima analizirati praktične aspekte drugih srodnih krivičnih dela (prevara u obavljanju privredne delatnosti, zloupotreba poverenja u obavljanju privredne delatnosti, poreska utaja, zloupotreba položaja odgovornog lica, neuplaćivanje poreza po odbitku, primanje mita u obavljanju privredne delatnosti, davanje mita u obavljanju privredne delatnosti, prouzrokovanje stečaja, prouzrokovanje lažnog stečaja, oštećenje poverilaca, narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti, odavanje poslovne tajne, pranje novca itd.).
Ove članke ćemo pisati bez prekomernog zalaženja u krivičnopravnu teoriju kako bi oni bili interesantni i razumljivi za čitanje svakom privredniku i ostalim zainteresovanim licima. S druge strane, naša advokatska kancelarija će paralelno pripremati i jedan članak o krivičnim delima protiv privrede koji će se više baviti teorijskim aspektima privrednog kriminala, te smatramo da će taj članak biti interesantniji za čitanje studentima prava, advokatima, sudijama, tužiocima, poreskim savetnicima i ostalim kolegama.
Pronevera u obavljanju privredne delatnosti je propisana članom 224 Krivičnog zakonika. Zakon predviđa sledeće: “Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvoji novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su mu poverene na radu u subjektu privrednog poslovanja, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.” Dodatno, zakon predviđa dva teža oblika ovog krivičnog dela. Teži oblik postoji ako je izvršenjem ovog dela pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi četristopedeset hiljada dinara, u kom slučaju će se učinilac kazniti zatvorom od jedne do osam godina. Najteži oblik ovog krivičnog dela postoji ako je izvršenjem dela pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, za koji oblik će se učinilac kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.
Pronevera je poseban oblik krivičnog dela utaje, a razlika se sastoji u tome što se ovde radnja vrši u odnosu na određene predmete koji su učiniocu povereni po jednom određenom osnovu, tj. u vezi sa radom. Međutim, ukoliko su učiniocu stvari poverene u službi ili na radu u državnom organu, ustanovi ili drugom subjektu koji ne obavlja privrednu delatnost, u tom slučaju postoji krivično delo pronevere iz člana 364 Krivičnog zakonika, a to je krivično delo iz grupacije krivičnih dela protiv službene dužnosti. To krivično delo takođe ima svoj osnovni oblik i dva posebna (teža) oblika.
Radnja izvršenja ovog krivičnog dela se sastoji u prisvajanju novca, hartija od vrednosti ili drugih pokretnih stvari koje su učiniocu poverene na radu u subjektu privrednog poslovanja. Takvo prisvajanje se, međutim, da bi se radilo o ovom krivičnom delu mora vršiti u nameri da se sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist. Zakon kao objekt radnje kod ovog krivičnog dela predviđa novac i hartije od vrednosti kao i druge pokretne stvari (npr. laptop računar, mobilni telefon, električni skuter, kancelarijski nameštaj itd.). Da bismo mogli govoriti o postojanju ovog krivičnog dela, neophodno je da ove stvari budu učioniocu poverene na radu ili u vezi sa radom u subjektu privrednog poslovanja. Prema članu 112 Krivičnog zakonika (Značenje izraza u ovom zakoniku), privredna delatnost je definisana kao svaka delatnost proizvodnje i prometa roba, vršenje usluga i obavljanje drugih delatnosti na tržištu, radi sticanja dobiti ili ostvarivanja nekog drugog ekonomskog interesa.
Sudska praksa u Republici Srbiji pojam stvari poverenih na radu šire tumači i to na način da se ne radi samo o stvarima koje su neophodne za neposredno obavljanje rada izvršioca već sve stvari koje su mu poverene na radu u subjektu privrednog poslovanja. Tu spadaju i one stvari koje nastanu u vezi sa radnjom izvršioca. Tako je npr. Odlukom Vrhovnog suda Srbije broj Kž. I-444/80 utvrđeno da za ovo krivično delo odgovara i poslovođa koji prisvoji novac i robu iz prodavnice u uverenju da se radi o višku. Pored lica koje se nalazi u radnom odnosu ili obavlja rad po nekom drugom pravnom osnovu, izvršilac ovog krivičnog dela može biti i lice u ugovornom odnosu ili obavlja rad preko neke agencije.
U sudskoj praksi Republike Srbije se kroz mnogobrojne odluke iskristalisalo i da ovo krivično delo može da izvrši i lice koje se nalazi u nekom od ovih odnosa koji su uspostavljeni faktički (narodski rečeno “na crno”). Takođe je jasan stav sudske prakse da ovo delo može da izvrši i ono lice koje je nakon prestanka radnog odnosa prisvojilo, odnosno odbilo da vrati stvari koje su mu bile poverene na radu (na primer bivši direktor koji nakon prestanka radnog angažovanja ne vrati automobil koji se nalazi u vlasništvu firme).
Ovo krivično delo može da se izvrši samo s umišljajem, odnosno ne može da se dogodi situacija da neko iz nehata izvrši proneveru u obavljanju privredne delatnosti. Dodatno, kada govorimo o subjektivnim obeležjima ovog krivičnog dela, da bi učinilac za ovo delo odgovarao, neophodno je da je kod njega postojala namera da sebi ili drugome pribavi protivpravnu imovinsku korist. Ukoliko se ne dokaže postojanje te namere, lice ne može biti oglašeno krivim za izvršenje ovog krivičnog dela. Ovo naravno može biti interesantno sa aspekta dokazivanja.
Imajući u vidu da je zakon prema našem mišljenju relativno nisko postavio granicu od koje postoji najteži oblik ovog krivičnog dela, a to je svaki put kada je pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara (oko 12.820 EUR), sud će Vam u slučaju da ste okrivljeni za ovo krivično delo i ne odaberete sami sebi advokata postaviti branioca po službenoj dužnosti.
U praksi se najčešće suočavamo sa ovim krivičnim delom u slučajevima kada smo prinuđeni da kao punomoćnici privrednih društava podnosimo krivične prijave protiv bivših zaposlenih iz razloga što su uprkos molbama rešili da zadrže sredstva koja su im poverena u radu. U takvim slučajevima je firma prinuđena da koristi mehanizme krivičnopravne zaštite svojih prava kako bi se osiguralo nesmetano obavljanje privredne delatnosti.
Sa advokatske strane ovakvi slučajevi mogu biti interesantni u pogledu pitanja kao što su: Da li su određene stvari zaista poverene izvršiocu na radu? Da li je je tako nešto evidentirano? Kada postoji pronevera, a kada disciplinska odgovornost? Šta ukoliko je neko izvršio delo u pravnoj ili stvarnoj zabludi (npr. nije dobro prebrojao novac - ili barem tvrdi da nije dobro prebrojao - pa se onda potom postavlja pitanje da li je bio dužan da dobro prebroji novac i sl.)?
Objavljeno: 18. Marta 2025
Autor: Kristijan Karan, advokat u Novom Sadu
